Da se sezona zavrsi danas, poredak u zapadnoj konferenciji bi bio
sledeci : 1 – San Antonio, 2 – Phoenix, 3 – Dallas, 4 – Denver, 5 –
New Orleans, 6 – Lakers, 7 – Golden State, 8 – Portland, 9 – Utah (
ima isti broj pobeda, ali vise poraza od Blazersa ).
Spursi su ostvarili najbolji rezultat, uprkos povredama prva dva
igraca, Duncana i Parkera i cinjenici da van svog parketa mogu da
budu uspesniji ( 6 poraza u 11 utakmica ). S druge strane, sampioni
su vrlo ubedljivi kada igraju kuci( 14-1) – jedini poraz im je naneo
Phoenix, u utakmici na kojoj Parker nije nastupao.

U susretima sa „istocnjacima", San Antonio je bez poraza ( 5-0 ), a
na Zapadu je vec odigrao 11 utakmica protiv timova koji su ( po
danasnjim rezultatima ) u play offu.

Iako su Duncanov tim i oko toga nema nikakve dileme, dva
najefikasnija igraca „mamuza" su bekovi – Parker i Ginobilli, tim je
nepobediv kada postizu preko 100 poena ( 12-0), a odbrana je i dalje
trademark ove ekipe. Preporuka onima koji vole Spurse ( i NBA
kosarku ) : „skinite" mec protiv Dallasa , i uzivajte.

U prvom kolu (zamisljenog) play offa, Spursi bi igrali protiv
Portlanda, koga su pocetkom decembra bas dobro „prebili". Dobra vest
za navijace tima iz Oregona je da im je taj poraz od sampiona jedini
u mesecu decembru, ili drugim recima u 19 dana su pobedili 10
protivnika, a tih 10 uzastopnih pobeda je trenutno ubedljivo najduzi
niz u NBA (Detroit i Dallas imaju po 5 vezanih trijumfa ). Verujem
da znate, ali nije naodmet pomenuti – pik br. 1 , Greg Oden nece
igrati ove sezone, a on je bio jedan od razloga razmene koja je
Randolpha poslala u New York.

Ono sto uspehe MacMillana i Portlanda cini gotovo neverovatnim su
godine igraca koje predvodi. Medju desetoricom koja su u standardnoj
rotaciji, najstariji je Przybilla( rodjen 1979.godine ), nesto
mladji su Blake i Jones ( 1980. ), a prate ih Frye i Jack ( 1983.),
Roy i Outlaw(1984.), Aldridge ( 1985.), Webster i Rodriguez (
1986.), dok je Oden rodjen 1988. godine ( nazalost, nismo imali
prilike da ga vidimo u Novom Sadu, na svetskom prvenstvu...kao ni
Duranta, Rosea, Mayoa ).

Najefikasniji su Roy i Aldridge, i jasno je da su potpuno preuzeli
liderske pozicije ( barem kada je napad u pitanju ). Roy je i prosle
sezone bio vazan deo koncepcije Blazersa, dok Aldridge vise
nije „zacin", vec „potrebni sastojak".
Phoenix spada u grupu timova koji su odigrali veliki broj meceva na
gostujucem terenu : Utah 18, Orlando 18, Houston 17, Golden State
16, Phoenix 16, i ono sto su do sada prikazali ih cini vrlo
neprijatnim gostima ( izmedju ostalih, porazili su i Orlando,
Indianu, Toronto, San Antonio...).

Sve dok bude igrac Sunsa, Nash ce biti i sef parade, njihov
najbolji, najvazniji i jedini nezamenljivi igrac ( malo podsecanja :
D Antoni 'je preuzeo ekipu od Franka Johnsona, sa skorom od 8 pobeda
i 13 poraza...do kraja lige je napravio 21-40, sa Stoudamireom,
Marionom, Joe Johnsonom, Barbosom u timu...ali bez Nasha...sledece
godine, Sunsi su sezonu zavrsili sa rezultatom 62-20...u
medjuvremenu, Mark Cuban nije hteo da plati Kanadjanina...Phoenix
jeste ). U odnosu na proslu godinu, sastav je kvalitetniji, pre
svega zbog cinjenice da su svi nosioci igre i dalje tu, a pridodat
je Grant Hill, koji se izvanredno uklopio u sistem igre. Uz to, ovaj
veteran je odlicno resenje u minutima kada je Nash na klupi (
prosecnih 13,5 minuta po utakmici ), jer ima kvalitet da sam sebi
napravi poene.

Njihov protivnik bio bi Golden state, i to bi bila prava zabava. A
na osnovu onoga sto se desavalo prosle sezone ( priblizno isti
sastavi ), slobodno se moze reci da Teksasanima nikako ne odgovara
nacin na koji momci Dona Nelsona igraju ovu igru.

Posle vezanih 6 poraza na pocetku novembra, Warriorsi su u sledece
22 utakmice pobedili cak 16 puta ( 73%) i pokazali da u kompletnom
sastavu nisu tim koji se lako dobija

Nelson je nekrunisani kralj mis-matcha, bilo koje vrste – brzinske,
visinske, ili razlike u snazi. Njegov princip je da igra „kroz"
nedostatke protivnika, da nadje nacin da odbranu skuplja i da kada
nadje odredjenu slabost, to eksploatise sve dok se moze. Odbrana
koju igraju je lagana, pokretljiva i brza, i umnogome se zasniva na
sposobnostima Jacksona i Harringtona, da pokriju vise pozicija.

S druge strane, sve njihove mane u odbrani su prednost u napadu, gde
se pre svega misli na brzinu, kao i post-up sposobnosti Davisa i
Jacksona.
Da se sa Golden Stateom nije saliti, najbolje znaju u Dallasu, gde
ce se dugo pamtiti proslogodisnja prva runda play offa ( krajnji
ishod svi znamo ). Cuban se trudi(o) da sve to ostavi iza sebe,
trener Johnson takodje, igraci takodje, ali kada se tako zavrsi
sezona, to znaci samo jedno – sledece se mora na titulu.

I Mavericksi su, kao i Spursi i Sunsi, uspeli da zadrze sve one za
koje smatraju da su potrebni za osvajanje sampionskog prstena.
Nowitzki je broj 1, Terry i Harris rukovode organizacijom,
Stackhouse, Howard su na spoljnim pozicijama, ali bi klupu ove
sezone ocenio kao kvalitetniju od one koje su imali proslih godina.
U doigravanju, kada se sve oduzima i sabira, doci ce vreme kada ce
se manifestovati svo iskustvo i kvalittet Juwana Howarda, Eddie
Jonesa, Georgea, Hassella itd.

Za kraj dela o Dallasu , zeleo bih da skrenem paznju na situaciju u
strucnom stabu,koji je pretrpeo korenite promene – legendarni Del
Harris vise nije na klupi, Sam Vincent je preuzeo Charlotte, doveden
je Westphal (ponovo u NBA, ceka svoju sansu...problem je u tome ,
gde i kada ), a tu je i Mario Ellie, koji se vec nudio na vise mesta
za poziciju head coacha.

Trenutno na sestoj poziciji su Lakersi, i oni bi bili Dallasov
protivnik u prvoj rundi, i to je jos jedna serija u kojoj je tesko
prognozirati ishod. Svakako da je Dallas u prednosti, no i tim iz LA
nije bez aduta.

Njihov broj 1 je broj 1 u NBA, barem kada su spoljne pozicije u
pitanju, i njegovo ime svi znaju, Kobe Bryant ( o njegovih
fenomenalnih 20000 poena i 29 godina ce tek biti reci u nekom od
sledecih tekstova ).Na 27 dosadasnjih utakmica, 10 puta je postigao
30 i vise poena, i iz tih meceva, Lakersi su 8 puta izasli kao
pobednici . Trenutno su u odlicnoj formi ( 10 pobeda u poslednjih 14
utakmica ), igraju vrlo efikasno, i raznovrsno (Bryant uzima 25 %
svih suteva i postize oko 25% od ukupnog broja poena ), i mnogo
bolje u odbrani nego prosle godine(treci na listi najboljih
odbrana ). Price o promenama sastava su prestale, a ocigledan je
napredak Bynuma, koji ima prosecan double-double ucinak, 12 poena i
10 skokova.Gazda je zadovoljan dogadjanjima u svom timu, pa ce Phil
Jackson produziti svoj boravak u LA.
Poslednji par su Denver i New Orleans. Tim iz Kolorada rezultatski
napreduje iz godine u godinu, proslogodisnji potez i angazovanje
Iversona se pokazao kao pun pogodak, a ovogodisnje partije AC
Cartera, na poziciji playa, su malo iznenadjenje, ali prijatno.
Tandem Anthony-Iverson postize gotovo polovinu ukupnih poena ekipe,a
cak 5 igraca na svakoj utakmici postize izmedju 8 i 10 poena( treci
najefikasniji tim u NBA ). Postoji prostor za napredak u fazi
odbrane ( 25. najlosija odbrana lige ) i pored odlicnih „kontrolora"
u reketu, Cambyja i Martina.

Njihov protivnik igra mnogo bolju odbranu ( cetvrta po broju
primljenih poena, sedma po procentu suta protivnika ), i napad koji
pocinje i po potrebi zavrsava sa Chris Paulom ( 21 poen po mecu, 10
asistencija ). Zanimljivo je da su sledeca 3 najbolja strelca igraci
na pozicijama 3,4 i 5, cime ne moze da se pohvali veliki broj NBA
timova. New Orleans vrlo sigurno zavrsava meceve u kojima ima
rezultatsku kontrolu( 13-1 , kada u poslednjih 12 minuta udju sa
prednoscu), ali ima problema kada treba da se protivnik stigne i
prestigne, u istom tom periodu igre, a sto je jedan od preduslova za
znacajnije rezultate.

Izvor: B92