Jedan moj prijatelj voli da kaze da je to za "verovali ili ne", da
je gotovo nemoguce da u Srbiji ne moze da se gleda NBA kosarka - u
zemlji ciji su gradjani najbrojniji gastarbajteri (bivsi i sadasnji)
u NBA - da je jedina opcija OBN kanal (ako ga ima u ponudi vaseg
kablovskog provajdera). Zar je moguce da je situacija po tom pitanju
ista kao i pre 20 godina, kada smo razmenjivali video snimke
utakmica, okupljali se po stanovima i grupno ispred ekrana navijali,
iako smo znali ko je pobednik, a ko ne.

Danas se utakmice skidaju sa neta, rezu na diskove, pa onda
razmenjuju. Barem tako funkcionisu ljudi koje znam i o kojima znam
da vole NBA. Znam i one druge, one koje ne vole "sve to", kojima
je "sve to" dosadno i neinteresantno, a znam i "strucnjake" za koje
to nije kosarka, vec zabava ili sta vec. Te iste volim da pitam, a
sta si gledao, i kada. Najcesci je odgovor muk. Istine radi, i ne
ocekujem nesto vise, jednostavno ljudi vole da polemisu i o stvarima
o kojima stvarno ne znaju dovoljno, o temama koje i ne razumeju do
kraja. Ali na njih necu potrositi vise ni rec. Nazalost, situacija
je takva kakva jeste.

Tokom boravka u Istanbulu, imao sam prilike da razgovaram i sa Bosom
Tanjevicem, kome svakako pristaje ocena da je vizionar i covek
hrabar i voljan da prepozna i pomogne talenat i nesto novo i
drugacije. Jedna od tema nasih razgovora bila je i NBA liga, i jedna
od Bosinih konstatacija mi je narocito bila zanimljiva - iskusni
strucnjak je primetio da su danas utakmice tokom sezone mnogo
kvalitetnije, zanimljivije, da ih igraci drugacije dozivljavaju i da
im vise znace i da se to vidi i primecuje.

Do slicnog zakljucka dosao sam i sam i poslednjih nekoliko godina
razgovaram o tome sa ljudima koji su u NBA kosarci vec duzi niz
godina. Moje misljenje je da je to "nesvesni" odgovor na promene u
Ligi, ali da je to svakako korak napred, u pravcu daljeg razvoja.
O kakvim je promenama rec?

Pre svega, doslo je do velikih promena broja neamerickih igraca, kao
i do velikih promena u njihovim statusima u klubovima za koje
nastupaju. Pre dvadeset godina, njihov je broj bio daleko manji, bas
kao i uloge koje su imali.

Danas je situacija drugacija, i veliki je broj timova u kojima
su "stranci" najvece zvezde i nosioci igre. Tesko je zamisliti San
Antonio bez Duncana, Parkera, Ginobillija, Utah bez Okura i
Kirilenka, Memphis bez Gasola, New Orleans bez Stojakovica, Houston
bez Minga, Dallas bez Nowitzkog, Chicago bez Denga, itd itd.

Amerikancima je trebalo dugo vremena da shvate i prihvate cinjenicu
da se kosarka i to kvalitetna kosarka igra u mnogo zemalja na svetu
(a od pomoci su bili i "uspesi" koje u poslednjih nekoliko godina
postizu na FIBA takmicenjima ) i sada se posao u NBA "brani" i tokom
sezone. Povecanje broja timova jeste dovelo do povecanja
broja "radnih mesta", ali je s druge strane i broj neamerikanaca u
stalnom porastu (sto za posledicu ima veci broj americkih igraca u
evropskim klubovima).
Promenio se i nacin na koji se trenerski rad posmatra, analizira i
ocenjuje. Gazde i rukovodstva organizacija pokazuju tendenciju
ka "skracivanju fitilja", sve je manje strpljenja i poverenja, a
treneri se menjaju neuporedivo cesce i brze nego u proslosti, a i
promene tokom sezone su postale uobicajenost.

Povecanje broja timova je otezalo misiju ulaska u playoff, i
indirektno primoralo trenere da vode racuna "kako izgledaju" i tokom
sezone (uz to, dobar rezultat tokom sampionata moze da pomogne
u "pranju" fleka koje se eventualno naprave u doigravanju).

Posle dvadesetak odigranih utakmica, slobodno se moze reci da neki
od timova nisu na (ocekivanoj) stazi uspeha, pre svih Miami. Riley
tesko, ili nikako, da ove sezone nadje igru koja bi pomirila sve
interese i usmerila ih u pravcu interesa ekipe. Navodno, bilo je i
slucajeva direktnog suceljavanja trenera i O'Neilla (Mourning je bio
u lozi unproforca), a Shaq svoj ucinak i pad produktivnosti dovodi u
direktnu vezu sa brojem lopti koje dobija, odnosno stilom igre ove
godine.

Ni Chicago nije poceo kako se ocekivalo, Skiles je prolazio kroz
period ocenjivanja njegovog rada, no poslednjih 10 utakmica i skor 5-
5 navode na zakljucak da se situacija malo stabilizovala (poceli sa
1-5).
Prva ekipa Istoka, a i sampionata je Boston (u momentu pisanja imaju
skor 18-2). Celticsi su neumoljivi kod kuce, pobedjuju u serijama i
na dobrom su putu. "Sve zvezde" izgledaju skladno i harmonicno na
terenu, ocigledno je uspostavljena odgovarajuca i hemijska i fizicka
formula.

Minnesota luta posle odlaska Garnetta, ima najlosiji start u svojoj
istoriji, a dodatne probleme prave i povrede igraca. Nesto bolji su
Sonicsi, s tom razlikom sto vise prostora daju svojim mladim
igracima.

Za sada nema ni dobrih igara Memphisa, i opet pocinju price o
Gasolovoj "slobodi", a vrlo slicno je i u Sakramentu, gde se ocekuju
(i dobijaju) ponude za Bibbyja.

Broj 1 na Zapadu su Spursi, bas kao i Celticsi, bez greske na
domacem terenu, vrlo dobri i u gostima. Hornetsi su odlicni, i
priznajem da nisam iznenadjen, kako njihovim rezultatima, tako i
Stojakovicevim partijama.

p.s. pokusajte da "skinete" utakmicu Orlando-Boston, sigurno
najbolja koju sam pogledao ove sezone.


Izvor: Sportska redakcija B92