Zapad - Pacifik


GOLDEN STATE – je prosle godine napravio velike "rezove", koji su,
ispostavilo se, doneli i velike promene u rezultatima, pa je tako
Dallas "poginuo" vec u prvom kolu playoffa, od ekipe koja tu nije ni
trebalo da se nadje.

Don Nelson je nekrunisani kralj mismatcha, trener koji je menjao
kosarku, njena pravila i shvatanja . Dosledan sebi, tako je postupao
i sa Warriorsima. Prvo ih je u velikim razmenama "ocistio" , sklopio
ekipu izvanrednih brzinskih i trkackih sposobnosti, izmesao karte na
gotovo neverovatan nacin i na kraju, dao potpuno odresene ruke
Baronu Davisu. Za mnoge problematican, za Nelsona "zlatni decko", je
odgovorio sezonom koja mu je verovatno najbolja u karijeri.

Petorka u kojoj formacijska trojka igra na poziciji 5 (Harrington),
formacijske dvojke (Jackson, Richardson, Pietrus) na krilnim
pozicijama, a dva playa na pozicijama 1 i 2 (Davis, Ellis) je za
mnoge timove bila nocna mora. Uz to, igranje njihovog najviseg
igraca (Biendrins) uopste nije usporavalo igru, a donosilo je nesto
bolju kontrolu reketa, kao i bolji ucinak u skoku.

Da bi ove sezone funkcionisali kao prosle, apsolutno im je neophodan
Stephen Jackson, igrac cudne karijere, ponasanja i velikog talenta.
On je taj koji je kicma Nelsonove odbrane – igrac kadar da brani SVE
pozicije – te ce bolji rezultati verovatno doci sa njegovim
oporavkom.

U odnosu na sastav u 2007, ovogodisnji nije znacajno promenjen, cak
se moze reci da ce se otvoriti prostor za neke mladje (Richardson
vise nije sa timom). Organizacija igre ce biti u rukama Davisa i
Ellisa, na spoljnim pozicijama ce igrati Jackson, Pietrus, Barnes,
Azubuike, a mozda bude i stalnih minuta za Italijana Bellinelija,
koji se uklapa u zahteve i principe igre, kako u napadu, tako u
odbrani. Centarske pozicije ce formacijski pokrivati Harrington,
Biendrins i O'Bryant, ali ponavljam da kod Nelsona ovaj
opsteprihvacen nacin "obelezavanja" igraca u dobroj meri ne vazi.
Warriorsi igraju brzo, sa puno prodora i dobrim pracenjem tih
prodora, sa puno kretanja bez lopte (Pietrus, Azubuike, Barnes).
Dubinu napada im donose Davis (ako se protivnik odluci da ga brani
svojim playem) i Jackson, direktno koristeci mismatcheve.

Odbrambeno lagani, vrlo su pokretljivi, rado prihvataju udvajanja,
preuzimanja i mismatch, koji resavaju jakim pomeranjem ka lopti, sa
puno pomaganja i vrlo aktivnim koriscenjem ruku.

CLIPPERS – su organizacija koja je godinama bila asocijacija za
rezultatski neambizioznog, ali finansijski profitabilnog clana NBA.
Dobre poteze prilikom pronalazenja i potpisivanja mladih igraca,
zamenjivale su cesto neshvatljive ili tesko objasnjive odluke
vlasnika. Tako je nastala duga lista igraca koji su prosli kroz ovaj
tim, ali su svoje najbolje godine ipak imali sa nekim drugim
timovima.

Odredjeni zaokret u poslovanju se moze vezati za Mike Dunleavyja i
njegov boravak u Clippersima, koji se poklapa sa odlukama da je
Elton Brand MVP potencijal (sto i jeste) i da ga vredi platiti, kao
i sa odlukama da se plate veterani Cassell i Mobley, kao i odabirom
Kamana i Livingstona.

Iako kukaju jedni na druge, Clippersi i Maggette su i dalje zajedno.
Talentovano krilo je tzv. Instant-napad igrac, i sigurno je da ce
biti nosilac igre dok Brand zbog povrede bude odsutan. Cassell ce
minute uglavnom deliti sa Knightom, takodje iskusnim organizatorom
igre, koji moze po potrebi da bude i realizator.

Krilne pozicije su prepune kvalitetnih i iskusnih igraca. Pored
pomenutog Maggetteja, tu su i Mobley i Ruben Paterson, kao i rookie
Thorton i defanzivni specijalac Ross.

Centarskoj liniji fali Brand, no Kaman i Thomas su sasvim korektan
par, sklon konstantnom ucinku, sto se posebno moze ocekivati od
Kamana, koji jos uvek nije dokazao da ga novac nije iskvario (velike
razlike u ucinku pre i posle potpisivanja visegodisnjeg, velikog
ugovora).

LAKERSI – prolaze kroz jos jednu "vlasnicku" fazu, odnosno opet
pokusavaju da spoznaju "ciji su tim". Dolazak gurua Phila Jacksona
oznacava se i kao pocetak "Shaqove" faze, koji je bila vise nego
uspesna. Onda je pocela Kobe faza, koja jos uvek traje, a navijaci
sada prate ishod borbe za vlast – Jackson vs. Kobe. Prstenja nema,
nije ni na vidiku, a iako na papiru mlad, Bryant ulazi u 11 sezonu
NBA i jasno mu je da ce telo, pre ili kasnije, poceti da sa manjom
efikasnoscu izvrsava naredbe mozga. Vrhunski takmicar, kakav jeste,
mnogo je puta u poslednje dve godine upucivao kritike na racun
saigraca i rukovodstva ekipe, jednostavno je vrlo tesko prihvatao
stanje i okruzenje, i rezultate na koje nije navikao.

Price o njegovom tradeu su stalne i neprekidne , bas kao i
pomenuta "borba za vlast" izmedju njega i Jacksona, no smesno bi
bilo i pomisliti da je bas Bryant ta najveca prepreka na putu
povratka na nekadasnji nivo.

Sastav Lakersa se moze `podeliti" na 3 grupe. U prvoj je pored
Bryanta i Fisher, koji je u karijeri prosao sve i svasta i ima
iskustva u pobedjivanju na najvisem nivou. U sledecoj grupi su
igraci za koje se moze reci da su u najboljim godinama – Odom,
Brown, Radmanovic, dok u trecu grupu spadaju najmladji i
najneiskusniji – Walton, Vujacic, Farmar, Bynum, Turriaf, Ariza
(dobijen razmenom sa Orlandom). Sve u svemu, ima kvaliteta i
potencijala, ali se Bryantu zuri i to je potpuno razumljivo.

Kao i uvek kada je Jackson u pitanju, napadacki sistem je cuveni
Triangle napad, izum coveka koji Philu i dalje pravi drustvo – Tex
Wintera. Dubinu mogu ostvariti igrom preko Kobea, protiv odredjenih
ekipa i preko Odoma, no tu je i kraj liste realnih pretnji u igri
blize kosu. Prva pretnja spolja je ponovo Bryant, koji je verovatno
najbolji spoljni igrac na svetu, jos uvek dominantan nad svojim
cuvarima i nezaustavljiv u igri 1 na 1, i on je igrac koji u svakom
posedu moze da ostvari prednost i natera odbranu na pomoc.
U proslosti, problem je bila realizacija te prednosti, i vec
nekoliko sezona se trazi suterska podrska koja bi efikasnije
kaznjavala skupljanje odbrane.

U odbrani, Lakersi su i mali problema na poziciji playa i Fisher bi
mogao biti dovoljno dobro resenje. Ostale pozicije su solidno
pokrivene, i visinski i tezinski i brojcano.

PHOENIX – u svom sastavu i strucnom stabu nije promenio nista. U
Arizoni su ubedjeni da imaju sve sta im je potrebno za osvajanje
titule, iako je Nash stariji, iako ima nesporazuma sa veoma bitnim
igracima (Marion, Stoudamire), iako odbrambeni deo kosarke i nije
posebno omiljen u ovom timu.

Njihova igra u napadu je Steve Nash i svaka dilema oko toga je
izlisna. Dok bude mogao da se krece na nacin na koji to izvodi
danas, dok bude precizan i pravovremen, Sunsi ce izgledati leprsavo
i efikasno. Bez njega, prica je drugacija – jednostavno, niko drugi
ne moze svoje saigrace da napravi boljima na nacin na koji on to
radi.

Nekadasnje cudo od deteta i jedan od onih koji Kanadjaninu treba da
digne spomenik u znak zahvalnosti je Stoudamire, izvrsni mladi
atleta, koji najverovatnije nikada nece biti na fizickom nivou na
kom je bio pre teske povrede od pre par godina. On je i dalje
odlican trkac, i dalje je veoma eksplozivan i skocan, ali ne onako
dominantan kakvim ga pamtimo. Sada ce do izrazaja morati da dodju
njegove vestine i znanja, a to otvara sledece pitanje: da li je to
dovoljno za osvajanje prstena?

IKS faktor obe ekipe je mladi Brazilac Barbosa, koji je u Phoenixu
prosao sve – od statusa nepotrebnog i nepozeljnog, do statusa prvog
strelca i coveka od najveceg poverenja. Neverovatne brzine i
hrabrosti, Barbosa se uklapa u brzu igru D'Antonia, a prosle sezone
smo imali prilike da vidimo i njegove liderske sposobnosti, u
minutima kada je Nash bio na klupi. Istovremeno, on je sasvim
korektan odbrambeni igrac, svakako jedan od boljih u ovoj ekipi.

Defanzivni specijalac je Raja Bell, jos jedan starter bez prave
zamene na klupi. Jedan od najboljih odbrambenih igraca lige (na
spoljnim pozicijama drustvo mu jos prave Bowen, Hassell i Bryant) je
i efikasan napadac, potpuno spreman da kazni manjak koncentracije
ili postovanja odbrane.

Na krilnim pozicijama Sunsi i dalje imaju Diawa i Mariona, igrace
koji imaju brzinsku prednost u odnosu na vecinu svojih cuvara. Iako
im igra ledjima ka kosu nije jaca strana, obojica to nadomescuju
velikom pokretljivoscu i playmakerskim sposobnostima (narocito
Diaw). Njihove atletske sposobnosti daju treneru velike mogucnosti i
omogucavaju kreativnost u odbrani.

Ovogodisnje pojacanje je Hill, od koga se ocekuje da, barem na
pocetku, vise "prati" nego da vodi i to ce mu sigurno odgovarati.
Dobar je dodatak za siroku igru Phoenixa, sa puno pick-and-rolla,
puno suteva za 3 poena i puno poena u tranziciji.

Problemi Sunsa su ostali isti, ne verujem da je Skinner dovoljno
dobra zamena za Stoudamirea, bas kao sto Banks nije zamena za Nasha.
Uz to, preko leta nije resen problem "mesa", sto je preko potrebno u
borbi sa timovima kao sto su Spursi, Rocketsi, Jazz ili Mavericksi.

SACRAMENTO - jos jedan tim koji nije bio zadovoljan nacinom na koji
je vodjen, jos jedan koji je svoju sudbinu stavio u ruke trenera sa
veoma malim iskustvom. Reggie Theus je novi sef struke, tima koji bi
da se vrati rezultatima iz ere Divac – Stojakovic - Webber, no taj
put nije ni kratak ni lak. Iz tog sastava sa sampionskim
potencijalom u Kingsima, tu je jedino Mike Bibby, koji ce pocetak
sezone docekati van terena.

Ekipa je promenjena, a utisak je i da se ide u novom pravcu, odnosno
ka promovisanju Kevina Martina kao igraca i licnosti oko koje ce se
graditi novi tim. Martin je gotovo neverovatno napredovao, prakticno
je to drugaciji igrac od onoga kog smo gledali u njegovim prvim
sezonama. Razvio se u stalnu pretnju za protivnika, a ono sto ga
cini posebnim je njegova sposobnost da doprinese na razlicite
nacine, bas kao sto je kadar i da raznovrsno poentira.

Da je dovoljan jedan "lav" da bi se promenio karakter ekipe,
najbolji je dokaz primer Rona Artesta. Njegovi igracki kvaliteti su
neosporni, no potrebno je jos stosta da bi se proglasio za temelj
organizacije. Kontrola, na terenu i van njega, je neophodna za svaki
uspeh u kosarci, a Artest to ne moze ubrojiti medju svoje jace
strane.

Prvi covek centarske linije je Brad Miller, cetvorka zatocena u telu
petice, igrac odlicnog suta, dodavanja i razumevanja igre, i prava
je steta sto nije nesto bolje fizicki predisponiran. Igrac je sa
ucinkom na oba kraja terena, ne plasi se kontakta i cvrste igre,
spreman na sve zarad pobede (Laimbeer 21.veka ?).

Njegov centarski parnjak, po potrebi i zamena, je Mikki Moore, koji
je izuzetno iskoristio povredu Krstica i sebi u dzep ovog leta
strpao silne pare. On je jos jedan dokaz da velika energija,
pokretljivost i borbenost imaju cenu na svakom nivou, ukljucujuci i
NBA.

Jos jedno pojacanje za Kingse je stiglo pred sam pocetak lige –
Udrih je Texas zamenio za Kaliforniju, a za aklimatizaciju nema
boljeg resenja od velike minutaze (povreda Bibbyja), sto Slovencu
treba kako bi potvrdio misljenja da se radi o vrlo dobrom i vrednom
igracu.

Bekovsku liniju upotpunjuju Garcia i Salmons, gde se od ovog
poslednje navedenog puno ocekuje u momentima kada "razumna" kosarka
ne daje rezultate, jer spada medju one igrace za koje se igraju
izolacije. Nista ne znam o stilu koji ce imati Kingsi pod novim
trenerom, jer zaista nisam pratio njegovu college karijeru.


Izvor: B92
Autor teksta: Aleksandar Dzikic