Istok - Jugoistok

ATLANTA – ulazi u jos jednu sezonu pod rukovodstvom Mike Woodsona,
cetvrtu po redu. Bivsa desna ruka Larry Browna u Sixersima i
Pistonsima ( titular ), ce jos jednu godinu voditi NBA vrtic, ali je
cinjenica da mora da napravi i rezultatski pomak u odnosu na
prethodne sezone, ili drugim recima – dovoljno se cekalo.

Hawksi imaju All Star igraca u Joe Johnsonu, ali jos uvek traje
polemika da li je, za ono sto daje, preplacen i da li je on
odgovarajuca osoba i igrac za lidersku ulogu. Sastav Atlante je
prosto zatrpan igracima koji igraju na krilnim pozicijama, uz jos
jedan detalj – gotovo svaki od njih je NBA posao "zaradio" igrajuci
na drugacijoj poziciji i sa drugacijim ulogama od onih koje ima
danas.

Marvin Williams, Josh Smith, Josh Childress, Al Horford mogu da
pokriju pozicije od 2 do 4 ( Horforda cemo se nagledati i na 5 ),
svakako su atletski izvanredno predisponirani, no nesto drugo je pod
znakom pitanja – mogu li zajedno funkcionisati, ako se u obzir uzmu
i razlicite proslosti, razlicite navike i shvatanja kosarke. Podrsku
Johnsonu i ostatku ekipe na playmamkerskoj poziciji treba da omoguce
Stoudamire, Lue i novajlija Acie Low, no ni jedan od njih nije
klasican organizator igre. Zaza Pachulia je centarski stub ekipe,
snazan, cvrst i racionalan, i sa njim i bez njega ovaj tim
definitivno nije isti. Ne bi iznenadjenje bilo da vec u prvoj sezoni
Horford "otme" minute bledog Sheldena Williamsa. Sve u svemu,
Hawksima za ulazak u grupu timova za doigravanje treba barem jos
jedna konstanta u timu.

CHARLOTTE – je jos jedan tim koji je cekao i cekao i cekao…a onda
promenio trenera, napravio veliki trejd i u ovu sezonu ulazi sa
imperativom play offa. Kada se pogleda sastav ove ekipe, tesko je
naci neke velike zamerke. Pokriveni na svim pozicijama, kombinovano
iskustvo i vrlo talentovani mladi igraci, i Michael Jordan, kao
covek koji je preuzeo realnu kontrolu nad organizacijom. Njegov prvi
potez je bilo imenovanje Sam Vincenta za prvog trenera, bez obzira
sto je pomenutom verovatno najveci trenerski uspeh u karijeri pobeda
sa reprezentacijom Nigerije u utakmici protiv branioca titule
Svetskog sampiona ( Japan, 2006 ), bez obzira na nedostatak iskustva
kada je trenerski rad u NBA u pitanju.

Problemi sa kojima se susreo vec na startu su veliki i van njegove
kontrole – igraci koji bi mu itekako pomogli, Adam Morrison i Sean
May, ce se od povreda oporavljati tokom citave sezone i na njih
apsolutno ne moze da racuna. Uz to, iskusni Harrington ( 11 godina u
NBA ) se takodje oporavlja od operacije kolena, i pitanje je u kom
delu sezone ce poceti da igra na proslogodisnjem nivou.

Odluke na terenu donosi Raymond Felton, clan one cuvene
playmakerske "berbe" – Williams ( Utah ), Paul ( New Orleans),
Felton ( Charlotte ), pouzdan i vredan igrac, svestan da treba da
opsluzi potrosace kao sto su Wallace I Richardson ( ex Golden
State), a pritom ne izgubi svoju sopstvenu inicijativu i
agresivnost.

Bekovsku liniju kompletira iskusni tandem Anderson ( 10 godina u
NBA) i McInnis ( takodje 10godina ), kao i extremno precizni Matt
Carroll, dok je centarska linija veoma pokretljiva – Okafor, Brezec,
Hollins. Ostaje da se vidi da li ce biti "kvalitetnog" vremena za
novajlije Dudleya i Davidsona.

ORLANDO – je takodje izvrsio promene na celu strucnog staba, pa cemo
na kormilu ovog tima od ove sezone imati prilike da gledamo Stan Van
Gundyja, jos jednog clana klana Van Gundy. Majami je zamenio
Orlandom, originalnog Shaqa je zamenio sa Shaqom u najavi – citaj:
Dwight Howard, Dwayne Wade i ne pokusava da naddje u svojim
redovima, ali zato ima jedan dobar broj igraca na cije se znanje i
iskustvo itekako moze osloniti. Tandem playmakera Nelson – Arroyo se
moze uvrstiti medju najkorisnije u celoj ligi, ali je sigurno da se
od njih moze ocekivati i vise, narocito od Arroyoa, koji jos uvek
nije potpuno izasao iz "me, myself and I" raspolozenja ( a koje
se "pojavilo" posle one fenomenalne partije protiv reprezentacije
SAD, pre nekoliko godina ).

Iz Seattlea je doveden izvanredan strelac, u "najboljim igrackim
godinama", Rashard Lewis, te je tako pojacana spoljna linija (
Turkoglu, Ariza, Bogans ), koji, bas kao i starosedelac Hedo, moze
uspesno da odigra i na poziciji 4, sto Howardu otvara vise prostora
u reketu. Magicu ce itekako faliti Battie, igrac na poziciji 4 (
ocekuje se oporavak od godinu dana ), a verovatno ce vise minuta
nego sto se planiralo morati da dobije Foyle , kao i vremesni Pat
Garrity.

Gundy je pitomac Riley-skole, sto znaci da ce Orlando igrati tvrdo i
agresivnije u odbrani, i sa jasnijim ciljevima u napadu, sto mozete
nazvati i oragnizovanijom kosarkom.

MIAMI – slavi 20 godina postojanja, a ima li boljeg nacina da se
proslave dve decenije organizacije od osvajanja nove titule. U
odnosu na proslu sezonu, izvrsene su mnogobrojne promene, a vodja
Riley je svestan cinjenice da ima "jos samo par godina za nas"
(drustvo mu pravi Shaquille O Neal). Prema tome, vreme definitivno
nije saveznik ove ekipe, to je vrlo jasno i nije nikakva tajna. Zato
se, i dalje, najdominantniji igrac lige pokusava okruziti podrskom
sa dovoljno znanja, fizickog talenta, iskustva i ZELJE, sto je
verovatno i presudni
parametar. Ako nadju glad koju su imali pre samo par sezona, Heat ce
biti ozbiljan kandidat za Finale istocne konferencije, odnosno u
najuzem krugu kandidata za titulu.

Cinjenica je da je Pat Riley blizu kraja svoje aktivne trenerske
karijere, i tesko je ocekivati da ce se njegova pravila menjati, sto
znaci da ce od brzine kojom se novajlije u timu budu prilagodjavale
zavisiti i broj pobeda na kraju sezone, no za ocekivati je da Miami
bude
uspesniji kako sezona bude odmicala.

Bitan faktor uspeha i neuspeha bice i forma Dwayne Wade, bas kao i
broj utakmica koji bude odigrao ove sezone. Gotovo je nemoguce naci
igraca njegovog kvaliteta, a o tome na koje sve nacine i koliko
menja igru svoje i protivnicke ekipe kada je u igri ne treba ni
trositi reci.

Rileyijev problem nece biti centarska linija, Shaq i Alonzo (
dovoljna su samo njihova imena, zar ne ? ), Haslem i Wright.
Verovatnije je ocekivati probleme na poziciji playa, gde se od
Williamsa ocekuje da ima vise agresivnosti u okviru sistema ( a i
pogoditi otvoren sut ne bi bilo na odmet ), dok se od Parkera
ocekuje da pre svega odbrambeno iskontrolise neke od "napadaca" na
toj poziciji. Shaq je u direktnoj zavisnosti od preciznosti svojih
saigraca, jer velika vecina njegovih poseda ne zavrsava igrom 1 na
1, vec prenosenjem tezista igre na nekog drugog. Ono sto svakom
igracu godi su tzv. Laki poeni, a ove sezone se mogu ocekivati od
strane Wade i Ricky Davisa, koji su obojica kadri da sami sebi
naprave poene, te ce dodatna paznja usmerena na njih sigurno
otvoriiti prostor pod kosem. Prve partije Daquena Cooka su pravo
ohrabrenje za navijace ovog tima, bas kao i partije nesto starijeg
Wrighta.

WASHINGTON – Eddie Jordan ima najduzi kontinuitet u istom klubu na
Istoku, ali je od samog pocetka sezone 2007/2008 na "klizavom"
terenu. Slicne situacije kao i Woodson, i Jordan je na pocetku
ne "moglo bi…" ili "valjalo bi…", vec "moralo bi…" sezone, a to je
uvek dodatna briga za trenera.

Sastav Wizardsa je drugaciji nego prosle godine, mada ne u tolikoj
meri da bi se moglo pisati o "novom timu".Centarskoj liniji ce
faliti stameni Etan Thomas, koji ce sigurno pauzirati barem nekoliko
meseci, usled operacije na otvorenom srcu. S druge strane, ako se
prisetimo svega onoga sto se desavalo izmedju Thomasa i Haywooda (
svaki trening je licio na ultimate fight reality show ), mozda
njegovo neigranje podstakne neke druge na bolje partije. Start
sezone ce propustiti i Pecherov, koji je igrama tokom Letnje lige i
u pripremnom periodu
opravdao svoj izbor.

Broj 1 Washingtona je Gilbert Arenas, u tu nema nikakve dileme. Kada
je u funkciji ekipe, fokusiran i motivisan, Arenas je tesko
zaustavljiv, kadar da bukvalno sam pobedi protivnika. Ova sezona
trebalo bi da odgovor na pitanje da li je sazreo, da li je zaista
legitiman NBA super star.

Odmah do njega je i Antawn Jamison, izvanredni krilni igrac, opasan
po protivnika na razne nacine i igrac sa visokim nivoom
konstantnosti i stabilnosti. Poslednji deo potencijalnog All-star
tria je Caron Butler, upotrebljiv na vise pozicija, i na oba kraja
terena. Iks faktor ove
ekipe je "luda glava" DeShawn Stevenson, kadar da preokrene tok
svake utakmice . Problem je sto se precesto desava da tok bude
drugaciji od zeljenog. Sa paznjom cu pratiti i igre mladog Younga,
rookija sa USC-a, vrlo zanimljivog i talentovanog igraca, cije bi se
navike i talenti trebali uklopiti u ono sto Jordan zahteva od svog
tima.

Brendan Haywood je startna petica, i njegov posao ce biti da koliko
toliko iskontrolise svoje direktne protivnike i uspostavi kontrolu
reketa i ravnotezu u skoku. Mnogo se ocekuje od oporavljenog
Songaile, a minutima se moze nadati i mladi Blatche, narocito u
susretima sa ekipama koje ne vaze za cvrste.

Zapad - Srednji Zapad

DENVER – bi ove sezone zeleo da uradi vise nego u prethodnoj ( mada
se u vezi toga "ponesto" pitaju i San Antonio, Dallas, Phoenix, Utah
itd…), a njihova nadanja i zelje se zasnivaju na kvalitetima dvojice
All star igraca, Allan Iversona i Carmeloa Anthonyja, sa kojima sve
pocinje i zavrsava se. Posto je potpuno jasno da mogu da funkcionisu
zajedno, Nuggetsi imaju luxuz koji retko ko drugi u ligi ima – dva
spoljna igraca kojima ne trebaju "opsluzivaci", koji poen mogu da
naprave sa istom izglednoscui i na pocetku i na kraju poseda.

U igri koju George Karl forsira sa ovom ekipom, pozicija playmakera
nije neophodnost, narocito kada je lopta u rukama pomenutih igraca.
Cak i formacijskim jedinicama, Atkinsu i Wilksu, poentiranje nije
strano, naprotiv.

Sledeca prednost ove ekipe nad vecinom ostalih u Ligi je linija
Anthony, Kleiza, Smith, Diawara, u kojoj svaki od pomenutih moze da
igra na pozicijama 2, 3 I 4, u zavisnosti od protivnika i ritma
utakmice, moze da odgovori raznim zadacima u napadu, a narocito
odbrani, sto otvara sirok dijapazon defanzivnih resenja.

Centarska linija Camby, Martin, Nene, Najera je takodje specificna,
jer po potrebi mogu igrati odbranu i na 4 i na 5, predstavljaju
verovatnu najbolju grupu "korektora u reketu", stalna su napast
prilikom skoka u napadu, i svakog od njih mozete oceniti kao dobrog
radnika na terenu. Njihov dodatni kvalitet je sto za lidere tima
priznaju svoje "spoljne kolege".

MINNESOTA – je na pocetku sledeceg perioda , koji se za sada
naziva "post Garnett era". Koliko ce vremena biti potrebno da
sadasnjost i buducnost Wolvesa postanu "vlasnistvo" nekoga drugog,
tesko je pitanje i mislim da ce se na to pitanje odgovor cekati
nekoliko sezona.

Sadasnji sastav Minesote ima nekoliko igraca koji bi mogli biti
sledece "lice" organizacije. Dobijen velikom razmenom sa Bostonom,
Jefferson se po prvi put nasao u sredini koja na njega racuna kao
lidera i najkorisnijeg pojedinca ( iako izvanrednog ucinka i sa
njima, jasno je da je "tata" Celticsa bio Paul Pierce ). Ostaje da
se vidi do kog nivoa Jefferson moze – Garnettova je senka velika.

Rashad McCants je u Wolvese dosao kao pobednik NCAA, vrlo
talentovan, ali i nesvakidasnji igrac. Posle perioda
prilagodjavanja, dobre partije u poslednjoj trecini sezone su
nagovestavale odlicnu drugu godinu. No, teska povreda i dug oporavak
su svakako usporile razvoj ovog mladica, a polemike o njegovom
kvalitetu su ponovo zapocele.

Organizacijom igre u ovoj sezoni ce se baviti, pre svih, Telfair i
Jaric. Nekadasnje njujorsko cudo od deteta do sada nije uslo u tajne
takmicarske kosarke, dok se Jaric u svojoj trecoj sezoni u Minesoti
ponovo vraca na poziciju na kojoj najradije igra ( vec sam pisao o
lutanjima kroz koje se proslo u prethodnoj sezoni ), i na kojoj, uz
odredjene adaptacije, moze da maximizira svoje kvaliteta i talenat.

Novi trener Wittman dosta ocekuje i od krilnih igraca Walkera i
Gomesa, kao i spoljnih Bucknera i novajlije Brewera.

Centarska linija, uz pomenutog Jeffersona, ima konstantu u iskusnom
Ratliffu, koji se vratio posle povrede, a na Craig Smithu je da
nastavi sa napredkom ostvarenim u prosloj sezoni.

Ekipa Wolvesa je mlada i u procesu obnavljanja, ove ce joj sezone
nedostajati i talentovani Randy Foye, o Garnettu i da ne pisem.

PORTLAND - je bio dovoljno srecan da na proslogodisnjem draftu ima
pravo izbora sve svih ostalih, i njihov je odabir bio Greg Oden,
centar Ohio State, igrac oko koga se gradi tim. S tom idejom, a u
skladu sa zapocetim podmladjivanjem i obnavljanjem sastava,
menadzment Blazersa, uz blagoslov trenera Mc Millana, se odrekao
usluga Zacha Randolpha. Pravac je odredjen, a to je stavljanje
sudbine i uspeha ( i neuspeha) tima u ruke tandema Oden-Brandon Roy
( njihov proslogodisnji draft izbor, i rookie godine ).

Iznenadjenje je doslo u vidu Odenove povrede koja ce ga ove sezone
udaljiti od parketa, sto je ponovo pokrenulo price o "prokletstvu"
prvog pika Blazersa ( ima li potrebe da se podsecamo 1984. godine i
odabira Bowiea umesto Jordana i posledica te odluke…). No, i pored
toga, tim iz Oregona ima vrlo kvalitetnu i homogenu ekipu, mladu i
atletski taletovanu.

Stil igre ce biti promenjen i prilagodjen cinjenici da nema realne
pretnje za protivnika, kada je u pitanju igra u blizini kosa.
Teziste napada ce biti na spoljnoj liniji, gde cak 4 igraca mogu da
igraju sa tzv. Viskom driblinga, i da uspesno kreiraju povoljne
situacije za saigrace i za sebe. Roy, Jack, Blake i Rodriguez su
dobar mix playeva i combo-bekova, igraci istovremeno prodorni i
opasni u sutu sa 3 poena.

Na krilnim pozicijama su Webster i Outlaw, gde im drustvo moze
praviti i Aldridge. Ili, ako zelite, pomenuti tandem moze po potrebi
biti pojacanje centarske linije Przybilla-Aldridge-Frye-Lafrentz.
Centri ce biti podrska, a svi osim Przybille daju sirinu napadu,
svojim kretnjama i suterskim sposobnostima.

SEATTLE – je promenio sve sto se moglo promeniti. Poziciju lidera
organizacije je dobio Sam Presti, Spurs proizvod, koji je svoje
poverenje dao PJ Carlesimu ( dugogodisnji prvi covek Grega
Popovica), koga cemo imati prilike da gledamo kao sefa strucnog
staba, prvi put posle cuvenog obracuna sa Sprewellom.

Sonicsi su birali odmah posle rivala iz divizije, Portlanda, i
njihov je odabir bio u potpunosti odredjen odlukom rivala. Naime,
Oden i Durant su bili toliko ispred ostatka mladica koji su se nasli
na draftu, da je bilo potpuno jasno da ce njih dvojica biti na prve
dve pozicije.

Oden je zavrsio u Oregonu, a strelac iz Texasa u drzavi Washington.
Svesni da je pravi trenutak za novi pocetak, Presti i vlasnici
donose odluke o razmenama svoja dva ubedljivo najbolja igraca,
stubovima tima u prethodnih nekoliko sezona. Ray Allen se nasao u
Bostonu, Rashard Lewis u Orlandu, a Durant u cudu. Godinu dana
koledz kosarke, i odmah zatim, alfa i omega NBA tima.

Podrsku ce mu davati odlicna centarska linija, Wilcox-Collison-
Thomas, koja ima visinski hendikep u odnosu na neke od ekipa, ali
nas iskustvo sa ovim igracima uci da im to nije bila nepremostiva
prepreka u dosadasnjem delu karijere. Mala nedoumica je
status "miljenika" Carlesimovih prethodnika – centarski par Swift-
Petro.

Dolazak Delonte Westa ce napraviti promene u minutazi na poziciji
playa, mada i Watson i Rindour mogu po potrebi igrati i na poziciji
2.

Minutazu na spoljnim pozicijama ce deliti Durant, iskusni Sczerbiak
i Wilkens, i vrlo talentovani Jeff Green.

Bice zanimljivo gledati kako ce i koliko Carlesimo pokusati da
presadi sampoionski "pelcer" na svoje mladice. Price da ovo
nije "pravi" tim za njega ( ocigledna je neophodna potreba za
razvitkom igraca ) mogu da opovrgnu samo pobede i prikazano na
parketu.

UTAH – nam nece prikazati nista novo, u najboljem smislu tih reci.
Trener je isti kao i poslednjih 20 godina, znaci pravila su sledeca:
1 – radi…2 – slusaj…3 – vrati se na pravilo broj 1.

Nukleus ekipe je potpuno isti kao i prosle, uspesne sezone.
Williams, Harpring, Giricek, Kirilenko, Brewer na bekovskim
pozicijama, Boozer, Okur, Collins, Millsap na centarskim pozicijama…
Deseti ucesnik rotacije ce verovatno biti Hart, kao izmena za
Williamsa. I to je to.

Principi odbrane nepromenjeni, postulati igre u napadu isti.
Poboljsanje kvaliteta je u samoj cinjenici da je grupa ostala na
okupu, a poznat je faktor vremena, kao preduslov uspeha u
kolektivnim sportovima.

Williams je sigirno najbolji mladi playmaker lige, i sistem u kome
igra to zaista koristi u najvecoj mogucoj meri. Tandem Boozer-Okur
je veoma kompatibilan, i veoma tezak za formacijsko pokrivanje.
Boozer je isuvise jak za gotovo sve cetvorke u ligi, dok je Okur
pokazao da i on moze kaznjavati i koristiti visinsku prednost nad
svojim cuvarima.

Jazz ima sve sto je potrebno – u sezonu ulaze bez povreda igraca sa
vecim ucinkom, imaju dovoljno brzine, snage, kilograma i iskustva,
imaju trenera koji apsolutno ne brine o svom statusu. Neprijatan
protivnik za svaku ekipu.

Izvor: B92
Autor: Aleksandar Dzikic