Istok - Atlantik
I za pocetak, po nekoliko recenica o svakom od timova…

Bez namere sam da timove "postrojavam" i da na taj nacin najavljujem
I "vracam", ko ce biti prvi, ko ce biti poslednji…Ekipe ce biti
navedene po abecednom redu, sto znaci da je tim broj 1 …

BOSTON- je ponovo na mapi, ponovo je medju prvima na svakoj listi
favorita za titulu Istoka, a u toj se situaciji nisu nalazili vec
godinama. Potezi koji je povukao Ainge ga mogu poslati u legendu,
ili u penziju, sto smatram manje verovatnim. Tokom leta dovedena su
dvojica sigurnih u Kuci slavnih, igraci sa dobrim sansama da budu
uvrstena medju najboljih 50 svih vremena. Naravno, rec je o Kevinu
Garnettu I Ray Allenu, bivsim liderima Minnesote i Seattlea.

U odnosu na prethodnih nekoliko sezona, Celticsi su potpuno
drugaciji. Dovodjenje All-Star igraca su "placali" poprilicno mudro,
ili drugim recima, Paul Pierce je i dalje u zelenom dresu, nijedan
trade ga nije "zakacio",a to je svakako odlicno odradjeno. Sada
imaju trio kakav niko na Istoku nema, prakticno su promenili izgled
Istocne konferencije, pa cak i kad se govori o Velikom Finalu.
Svakako da ovakve promene nisu rado docekane medju konkurentima,
bilo da se radi o onima sa velikim iskustvom ( Detroit, Miami, New
Jersey ) , bilo da se radi o timovima koju su jos u stvaranju (
Cleveland, Chicago, Toronto ).

Petorka Rondo-All Star Paket-Perkins je sigurno na najkracoj listi
najboljih petorki Istoka, a siguran sam da ima i onih za koje je i
najbolja. Podrsku sa klupe ce imati u Houseu, Poseyu, Tony Allenu i
Scalabrineu, a fizicke predispozicije Piercea, Poseya i Garnetta ce
Doc Riversu davati mogucnosti za raznovrsno "mesanje karata", pre
svega u odbrani.

NEW JERSEY- nije promenio nista na spoljnim pozicijama ( Kidd-Carter-
Jefferson) i kao i prethodnih godina tesko ce se parirati toj
trojici igraca, no uspesnost ove sezone Netsa ce odrediti Nenad
Krstic, tj. stanje njegovog kolena. Ukoliko bude dovoljno brzo nasao
ritam u kojem je bio u periodu pre povrede, Krstic ce u mnogome
unaprediti igru svoje ekipe, jer je cinjenica da ono sto on donosi
na teren niko drugi u njegovoj ekipi ne moze. Visina, snaga,
prisustnost u reketu, u kombinaciji sa pokretljivoscu koju je imao i
suterskim sposobnostima su ono sto ni Collins ni Magloire ne mogu da
pruze Franku i njegovim igracima. S druge strane, iluzorno je
ocekivati da Krstic odmah zaigra kao da povrede i nije bilo.

U pripremnom periodu dobar posao je radio Nachbar ( prvi strelac
tima ), koji je na taj nacin nastavio sa dobrim partijama iz prosle
sezone . Njegova nova pozicija – formacijska cetvorka sa igrom licem
prema kosu – mu ocigledno odgovara, narocito protiv onih ekipa koje
ga ne "muce" i ne primoravaju da igra odbranu u reketu. Istovremeno,
sutem otvara prostor za igru i kreiranje poena, pre svih , Cartera I
Jeffersona. Na kraju, bice zanimljivo pratiti partije Wrighta i
Allena, i njihov eventualni dalji razvoj i napredak.

NEW YORK – je i dalje vrlo, vrlo cudna sredina. Taman kada navijaci
pomisle da je , najzad, uradjeno nesto smisleno i razlozno ( kao sto
je recimo dovodjenje Randolpha ), ponovo u javnost izadju problemi,
skandali, ponovo nema mirnih perioda bez potresa, a to je verovatno
ono sto ovoj talentovanoj ekipi treba vise od bilo cega drugog.

Razmenom je doveden Zach Randoplh, enfant terrible Blazersa, igrac
sa kojim nije lako raditi. S druge strane, niko ne moze da mu ospori
talenat i vrhunski kvalitet, koji ga uvrscuje medju najopasnije i
najsvestranije napadace u NBA.

Problem je sto ga na neki nacin treba uklopiti u sredinu u kojoj su
Marbury, Crawford ,Curry, a pitanje je kako naci dovoljan broj
suteva da bi svi bili zadovoljni. Povoljna vest za navijace Knicksa
je da ostatak ekipe cine mladji igraci koji radije "prate" nego
sto "vode" ( Lee, Robinson, Jeffries,Balkman), medjutim takva
situacija ce sigurno usporiti njihov dalji napredak.

Posebno zanimljivo ce biti Isiahu Thomasu, koji ove sezone
jednostavno mora da napravi rezultat koji ce zadovoljiti i gazde i
navijace i grad, takav pritisak je nemala prepraka u radu.

PHILADELPHIA – nastavlja da zivi i posle odlaska Allana Iversona,
koji je mnogo dao, ali i mnogo uzeo Sixersima. Vec prosle godine,
posle tradea sa Denverom, ekipa je zivnula, a lakse je disao ( i
radio ) i trener Cheeks. Novi tim se pravi oko Iguodalae, uz
playmakersko vodstvo iskusnog Andre Millera. Ostatak Sixersa je
prilicno mlad, ali i talentovan i fizicki sposoban( Williams, Green,
Carney ), za kosarku nesto brzu od one koju nazivamo "istocnom".
Cvrstina i odbrambene sposobnosti Evansa i Dalemberta ce biti od
izuzetne vaznosti , bas kao i suterski raspolozen Korver, koji je
vec godinama u grupi igraca koji se ne ostavljaju sami, ni po koju
cenu. Problem Philadelphiae je igranje u diviziji sa Celticsima,
Netsima i Raptorsima, sto na papiru ne obecava mnogo, no od mladih
se i ocekuju iznenadjenja.

TORONTO – je prosle godine iznenadio dobar deo NBA javnosti , ali se
posle sezone 2006/07 slobodno moze reci da je "evropski experiment"
u svojoj prvoj fazi uspeo. Novi menadzment je promenio ekipu,
zadrzao trenera koji je pokazao da se snalazi i na klizavom terenu,
i doslo se do playoffa, sto je zaista bio veliki uspeh. Veliki broj
igraca koji su iz Evrope ( Nesterovic, Calderon, Garbajosa,
Bargnani ) ili su kosarkaski "uobliceni" u Evropi ( Parker, Baston )
je igrao iznenadjujuce tvrdo i uporno u odbrani i ocekivano
nesebicno i siroko u napadu.

Playmakerski tandem Ford-Calderon je medju najboljima u NBA, a
spoljna linija je dodatno pojacana Delfinom i Kaponom, koji ce
minute deliti sa starosedeocima Parkerom , Dixonom i Fordom.
Centarska linija je potpuno netipicna , jer su i Bosh i Garbajosa i
Bargnani odlicni suteri i vrlo dobri dodavaci, a istovremeno i
odbrambeni igraci koji se u pojedinim fazama igre mogu koristiti i
na pozicijama 3, 4 i 5.

Ne bi bilo nikakvo iznenadjenje da Raptorsi ove sezone zabeleze jos
veci broj pobeda nego prethodne. Nukleus tima je ostao nepromenjen,
a pojacanja su vrlo pazljivo i kvalitetno odabrana.

Istok - Central

CHICAGO – je tim koji se vec godinama pazljivo sklapa, tim koji
regrutuje igrace koji su bili deo vrlo uspesnih koledz programa, tim
koji je stao iza vrlo zahtevnog, ali i prekog trenera, i tim koji
pametno trosi svoj novac i na veterane, ako za njima postoji
potreba. Takva je tendencija nastavljena i na proslom draftu, kada
je odabran Joakim Noah ( u drugom krugu Aaron Gray, takodje visok
igrac).

Bullsi u ovogodisnjem sastavu imaju gotovo sve sto im je potrebno.
Pametne i kontrolisane organizatore igre ( Hinrich, Duhon ), strelce
sposobne da sa minimumom pomoci saigraca iskreiraju izgledne
situacije za postizanje pogodaka ( Gordon, Deng ), odlicne i
atletski talentovane krilne igrace, voljne da igraju na oba dela
terena ( Nocioni, Sefolosha, Khryapa), vrlo iskusne i cvrste igrace
na centarskim pozicijama ( Wallace, Smith ) i dva mlada ½fizicara½
Thomasa i Noaha. Prakticno, fali im igrac koji bi skupljao odbranu
svaki put kada napadne poziciju low posta, a koji bi istovremeno u
odbrani smanjio potrebu za pomaganjem u toj istoj situaciji ( na
putu ka finalu Istoka ih cekaju Shaq, Wallace, Jermaine O Neal,
Ilgauskas, Curry ,Randolph, Garnett ).

Stil kojim ce igrati verovatno nece biti drugaciji od onoga sto smo
vec imali prilike da vidimo – mobilna i agresivna odbrana, brz
kontranapad i poziciona igra zasnovana na kvalitetima , pre svega,
spoljnih igraca.

CLEVELAND – je u vreme Pricea, Dogerthyja, Nancea bio vrlo
kvalitetan i talentovan tim, ali je ta prica zavrsena drugacije nego
su se navijaci Cavsa nadali. Pocetak 21. veka doneo im je mogucnost
da odaberu LeBron Jamesa ( sto je i ucinjeno ), ali je gazdi bilo
potpuno jasno da je potrebno promeniti ½nacin obrade½ materijala u
ciji je posed dosao. Odabran je ½teksaski princip½, pa su angazovani
kadrovi iz redova San Antonija – Mike Brown, kao sef struke, i Danny
Ferry, kao vodja projekta. Rezultati su bili vidljivi, tim se nasao
tamo gde pre nije bio, sto kada govorimo o ovoj sezoni znaci samo
jedno – TITULA je jedino sto ce biti ocenjeno kao uspeh.

Medjutim, letnji i pripremni period nisu protekli na nacin na koji
je menadzment Clevelanda planirao ( ili, barem, cemu su se nadali ).
Dugi i mucni pregovori sa vrlo vaznim delovima tima, Pavlovicem i
Varejaom ( Sasa je potpisao ugovor bukvalno dan pred prvu
utakmicu ), teska povreda prvog playa Snowa, su poremetili proces
uigravanja i sigurno je da ce posledica biti, pitanje je samo koliko
ce trajati i kako ih svesti na najmanju mogucu meru.

Ako pretpostavimo da ce Brazilac ipak potpisati, a sigurno je da ce
se Snow vratiti tokom sezone, tim ce izgledati kao i prosle sezone.
James je broj 1, odmah za njim Ilgauskas, cije su partije u playoffu
pokazale da je jos uvek itekako upotrebljiv i koristan. Pored njih,
tu su i Pavlovic, mladi play Gibson, Hughes, i centarski par Gooden
i Marshall, dok bi kao velika pomoc mogli posluziti Shannon i Devin
Brown. Uz to, igrac koji bi im izuzetno pomogao je Juwan Howard,
koji je posle isplate Timberwolvesa, slobodan igrac na trzistu.

DETROIT – je najveci problem resio potpisivanjem Billupsa, i na taj
je nacin ocuvao nukleus ekipe, koju je prosle sezone Lebron poslao
na duzi odmor od planiranog. Dumars i dalje ima puno poverenje u
centarsku liniju Wallace-McDyess-Mohhamed-Maxiell, gde se od ovog
poslednjeg moze ocekivati mnogo vise minuta na parketu, a samim tim
i veci ucinak. Na draftu su odabrani spoljni igraci, i to na
poziciji 2, Stuckey i Afflalo, no prvo navedeni ce morati da saceka
svoj NBA debi, jer je nekoliko dana pred sezonu slomio ruku ( u
pripremnom periodu je igrao vrlo dobro ).

Spoljni trio Billups-Hamilton-Prince je medju najboljima u NBA,
Stuckey je projektovana zamena za Hamiltona, dok ce na krilu sigurno
igrati Jarvis Hayes. Ostaje dilema oko ucinka Murraya, kao rezervnog
organizatora igre, sto nije njegova prirodna pozicija, a dodatni
problem je poprilicno komplikovan sistem igre u napadu, koji
Saunders zahteva. Taj deo igre se sigurno nece promeniti, puno
kontrolisanih kretnji i sirine, i teziste igre na spoljnim igracima.
Ako Saunders uspe da ubedi Wallacea da svoj talenat koristi i blize
kosu, Pistonsi ce biti veliki problem za bukvalno svakog protivnika.

INDIANA – je promenila trenera, doveden je Jim O Brien, tako da ce
se pokusati sa drugacijim pristupom resavanja problema. On vazi za
tipicnog ½players coach½ strucnjaka, i mozda takav prilaz i
shvatanja budu donela vise rezultata za Jermainea O Neilla i njegove
saigrace. Ako se tim Pacersa ispise na papiru, tesko je naci velike
½rupe½ u njemu. Jamal Tinsley jeste tezak za saradnju, ali je
cinjenica da kada je u funkciji radi veliki posao za svoj tim.
Dakle, problem moze biti njegova igra, odnosno pozicija organozatora
igre, ali i to sto za njega i nema prave zamene, barem ne u ovome
trenutku. Ostatak tima je ½popunjen½, ne fali ni talenta, ni pameti,
ni iskustva.

Protivnicima ce biti teze igrati protiv centarske linije Indiane,
koju predvodi O Neal, svakako dominantan igrac, kako u napadu, tako
i u odbrani. Veliku podrsku ce imati u Murphyju, sa kojim je potpuno
kompatibilan, i sa kojim cini klasican tandem sposoban za igru
½unutra-spolja½, s obzirom na suterske sposobnosti svog saigraca.
Sigurno je da se moze ocekivati i veliki ucinak tandema Diogu –
Foster, dvojice igraca koje krasi ogromna energija, zelja i
borbenost.

Spoljna linija je polivalentna, Daniels, Dunleavy i Granger mogu da
ispune raznovrsne zadatke i u napadu i u odbrani, sto se uklapa u
filozofiju O Briena ( barem ono sto smo od njega imali prilike da
vidimo u dosadasnjme delu njegove NBA karijere ).

MILWAUKEE – je jos jedan u nizu timova cije rukovodstvo smatra da
promena stratega dovodi do kvalitativnih promena na bolje. U
njihovom slucaju, kormilo su predali u ruke vrlo mladog trenera, sa
vrlo kratkim iskustvom u poslu, i godinu dana NBA trenerskog
iskustva ( prethodno je jos samo proveo dve godine kao trener
univerziteta Montana).

Ne treba ocekivati da ce biti velikih promena u odnosu na njegove
prethodnike. Michael Redd ce ostati prva i poslednja opcija u
napadu, centri ce verovatno i dalje ½kukati½ kako se za njih nista
ne igra, a ne moze se reci da nema talenta medju visokim igracima.
Pre svih, tu je Andrija Bogut, koji ce verovatno igrati kao 5, na
poziciji na kojoj moze vise da profitira u skladu sa svojom
pokretljivoscu, a potrebno je ostaviti i vremena i prostora i za
Jianliana, njihov odabir na ovogodisnjem draftu, koji je posle svega
i svacega sto se izdesavalo, najzad zaigrao za Buckse. Njegov
tretman nece prijati Villanuevi, kome skromnost sigurno nije jedna
od osobina, ali i za njega treba ocekivati zavidnu minutazu, sto ce
skupo placenog Gadzurica staviti u drugi plan.

I prosle sezone, vrlo niska i brza spoljna linija Milwaukeeja je
bila iznenadjujuce efikasna. Redd, Williams i Bell su dosta vremena
provodili istovremeno na parketu, i to je bio problem za vecinu
timova. Na krilnim pozicijama ce minute trositi Mason i Simmons, i
to ce verovatno biti osnovna rotacija Bucksa u ovoj sezoni.


Izvor: B92

Autor: Aleksandar Dzikic